У четвртак 30. октобра, парохијани наше цркве су имали изузетну прилику да посете манастир Св. Георгија у Спрингвуду, на обронцима Плавих Планина. Ова поклоничка посета је организована на иницијативу и трудом ђаконисе Александре Трипић. Манастир у Спрингвуду је одабран због посебне везе коју има са нашом парохијом. Наиме, у њему се налази чудотворна икона Пресвете Богородице од Жуте Стене (Китрино Петритиса) живописана руком Петра Стефановића, који је истовремено и аутор фрескописа у нашој цркви. Посета је омогућена благословом Његовог Преосвештенства Г. Јакова мелитопољског, настојатеља ове свете обитељи.
Владика Јаков и његово братство су нас примили љубазно, као своју једноверну браћу и сестре, на чему смо им дубоко захвални. Владика је служио Молебни канон Преветој Богородици (параклисис) у коме се усрдно молио и за наше парохијане. Такође, од Владике смо чули и историјат манастира који започиње чудесним јављањем Богомајке једној побожној Гркињи, Елени Федерику, ктиторки манастира, још док је са породицом живела на Кипру. У свом јављању, Пресвета је тражила од Елени да јој нађе место за манастир на планини у далекој земљи. После пресељења у Сиднеј, Елени и њен супруг су с благословом тадашњег грчког Архиепископа за Аустралију Г. Језекиља, после доста трагања, наишли на место у Спрингвуду које је Елени препознала из бројних јављања Пресвете Богородице.
1962. је изграђена црква Св. Георгија, а потом и капела Св. Јована Богослова и Св. Христодула са Патмоса. Манастир је пострадао у шумском пожару који је погодио Плаве Планине 2013. године. Заступништвом Пресвете Богородице, пожар се зауставио пред црквом након што је је прогутао околне зграде.
Обнова манастира још увек траје и у изградњи су библиотека, монашке келије, административна зграда и капеле Светог Патапија и Успења Пресвете Богородице. Потоња ће бити дом иконе Пресвете Богородице од Жуте стене. Године 2012, поводом прославе 50. годишњице, Свети манастир је наручио израду иконе „Панагија од Жуте стене“ од иконографа Петра Стефановића. Иницијатива је омогућена благословом предстојатеља Грчке православне цркве у Аустралији, од блажене успомене архиепископа Стилијаноса. Због великог поштовања који је икона почела да ужива од верних након што су многима услишене молитве узнесене пред њом, Архиепископ је такође дао благослов за састављање службе и молебног канона посвећеног икони које је написао химнограф и тадашњи митрополит Родоса, Кирил Когеракис. Икони је посвећен 5. октобар у календару Грчке Архиепископије, што је догађај без преседана за најмањи континент на свету.
Панагија од Жуте Стене сада је међу православним верницима у Аустралији присутна на веома интиман начин. То се није догодило случајно већ управо самим њеним благословом. Пресвета Богомајка не престаје да буде она која води у небо оне који су овде на земљи. Уколико се спасење човечанства активно доживљава као обнављање древне лепоте коју му је даровао његов Творац, Мајка Божија је омогућила целокупној људској природи да доживи божанску лепоту, па чак и да је роди благодаћу. Икона Панагије од Жуте Стене полако је исклесана из молитава, дела и снова православних који су чули позив добра, истинитог и лепог, и чезнули да учествују у томе.
Текст и слике Радивој Мачковић
Saint Sava 
You must be logged in to post a comment.